Zašto žalimo za odmorom posle odmora i kako da tu depresiju spakujemo i kofer pošaljemo na daleku destinaciju
Šum morskih talasa i cika galebova je melodija zvona na mom mobilnom telefonu (nisam je ja namestila!?) koja me svaki put trgne. Ne zbog poziva na koji treba da odgovorim, već zbog podsećanja da su to zvuci sa godišnjeg odmora koji je završen. Iako smo se vratili za tastature pre tri nedelje, moj kolega iz kancelarije svaki dan ponovi istu rečenicu: „Kako bih opet otišao na odmor.“
Šta je to sa tim letnjim odmorima i povratkom na posao, obavezama, ispitima, svakodnevnom životu…? Zar ne bi trebalo da pucamo od pozitivne energije, punih baterija, optimizma, elana? Umesto što smo u bedaku i gunđamo kako bismo opet na more ili kako nam nije bilo dovoljno kampovanja po festivalima, lenčarenja, putovanja…?
Depresija posle godišnjeg odmora nije ništa novo. A statistika kaže da od nje pate mnogi.
Zašto nam se događa? Nema logike. Zar ne bi trebalo da se posle pauze od obaveza osećamo bolje? Milica Jakšić, psihoterapeut iz Temenos centra, objašnjava da neki od nas u ponovnom susretu sa svakodnevicom, nakon godišnjih odmora, unutar svoje kože zatiču patnju koja može uključivati, između ostalog, i osećanja depresivnosti, tuge, ljutnje, doživljaje frustriranosti, besmislenosti i praznine. Nekada ćemo po povratku u stvarnost imati doživljaj kao da je život za nijansu više siv nego što je bio pre tog, zasluženog i jedva dočekanog odmora, ističe Milica.
„Takve emocije i doživljaji su česti i ne treba da nas brinu ukoliko nas ne remete u svakodnevnom funkcionisanju i radu i ukoliko ne traju toliko dugo da narušavaju kvalitet naših života“, kaže ona.
Odgovor na suštinsko pitanje na koji način da se izborimo sa žaljenjem i crnim mislima o tome kako je realnost teška, napominje ona, ne treba da uključuje strategiju borbe protiv emocija koje bole jer su ljudske i imaju svoju logiku. A to može da donese i više štete nego koristi.
„Ukoliko se neke od navedenih emocija i jave, one nam mogu poslužiti kao izvor dragocenih informacija i kao smernice za vremena koja su pred nama. Mogu nam pomoći da iskrojimo budućnost u skladu sa našim stvarnim težnjama i željama. Postoje i mnoge praktične stvari koje možemo uraditi kako bismo sebi olakšali povratak u svakodnevni život. Možemo po povratku sa odmora da održavamo svoj uobičajeni ritam spavanja – da spavamo u vreme i koliko našem telu prija, kako bismo smanjili dodatni stres. Možemo organizovati odmor tako da se postepeno vratimo u realnost ako možemo – ne moramo prvu radnu nedelju početi odmah ponedeljkom, već sredinom radne nedelje. Ukoliko inače obavljamo stresan i dinamičan posao, tokom odmora možemo održavati periodični kontakt sa realnošću. To ne znači da provedemo dan na plaži čitajući pristigle mejlove, već pre da smo uoči povratka u kontaktu sa, recimo, dobronamernim kolegom koji će nam olakšati sletanje u stvarnost“, savetuje Milica Jakšić.
Kako da promenimo percepciju realnosti? Da li je to upravo vreme da kažemo sebi da okrećemo novi list, da ćemo položiti više ispita, da ćemo neke ideje sprovesti u delo, da ćemo se posvetiti rešavanju nekih starih problema?
„Kada bismo novostečena iskustva doneli u svoju svakodnevicu, učinili bismo da naš odmor traje daleko duže i imali bismo priliku da obojimo život tom novom nijansom. Nakon odmora imamo priliku da starim preprekama i problemima priđemo na odmorniji i nov način, ne samo zato što smo u odnosu na njih imali puki vremenski i prostorni otklon, već i zato što smo možda imali priliku da steknemo nova iskustva koja će nam pomoći da drugačije opažamo i doživljavamo svet oko sebe“, objašnjava psihoterapeutkinja.
Ona dodaje i da je povratak sa odmora prilikada zaista pogledamo i punosvesno vidimo svoj život, onakav kakav je kada ga ne živimo na autopilotu. Kada ga dobro osmotrimo, možemo videti da li postoji nešto što je višak ili da li nečega ima manje nego što želimo.
„To je vreme kada možda lakše možemo da okrenemo novi list, podesimo svoja jedra u smeru koji nas vodi u, za nas smisleniji, ispunjeniji i bogatiji život. Ukoliko je došlo vreme velikog spremanja u životu, preporučuje se da važne oduke ne donosimo vruće glave. Sedite, popričajte sa sobom, vidite šta će dugoročno obogatiti vaš život, postavite ciljeve i napravite plan akcije. Ukoliko se i zaglavite u tom procesu, nije naodmet pronaći dodatni par očiju koji će vam olakšati da sagledate sadašnjost i isplanirate ono što sledi. A kada se dogovorite sa sobom, spakujte svoja pitanja i brige u kofer, krenite hrabro napred i uživajte u putovanju.“
Autor: Ana Mitić, Izvor: Original magazin