Emocije nisu ni dobre ni loše, te ideja da neke od njih nužno moramo izbeći ili eliminisati nam često nanosi veću štetu, nego da ih kao takve kakve su prihvatimo i proživimo. Najčešće, pošto osetimo neprijatne emocije, odmah se javlja poriv da ih nekako iskontrolišemo, eliminišemo. Razvijamo razne strategije kako bismo ih se oslobodili, verujući da su za nas ugrožavajuće i da sa njima nikako ne možemo da funkcionišemo. Dakle, uobičajeno uverenje je da ih se prvo moramo osloboditi, kako bismo mogli raditi ono što nam je važno.
Međutim, one su uvek signali, dragocene informacije za nas – šta je u našem sistemu vrednosti ugroženo, šta je to što nam je ustvari potrebno u ovom momentu. Možda je nečega viška ili naprotiv manjka. Upitajte se: ,,Šta ova osećanja pokušavaju da mi kažu i zašto su tu?”
Kada primetite da vas neka emocija preplavljuje:
⚓ Zastanite na trenutak i dišite
⚓ Identifikujte je i imenujte (bes, tuga, povređenost, sramota, anksioznost, razočaranje….)
⚓ Primetite šta se pojavljuje u vašem telu, kakve telesne senzacije prepoznajete i kako reagujete.
⚓ Nemojte ih se bojati, čak i ako su neprijatne, potpuno ste bezbedni. Svaka emocija ima svoju funkciju. Svaka emocija ima svoj početak, tok i kraj.
⚓ Istražite šta vam to osećanje poručuje, iz nekog razloga je tu.
⚓ Identifikujte kakvu akciju je potrebno da sprovedete bilo da uključuje ponašanja brige o sebi ili ponašanje koje je možda u sasvim drugačijem pravcu od dosadašnjeg, imajući u vidu šta je to što dugoročno donosi dobrobit za vas.