Svi mi imamo različite reakcije na stres. Čak i na potpuno istu stvar, mnogi od nas mogu reagovati potpuno drugačije. Svi poznajemo ljude koji i na najmanju nepovoljnost reaguju preterano, ali i one druge koji se sa smirenošću dostojnom divljenja suočavaju sa ozbiljnim životnim nedaćama. Ova dva suprotna kraja jednog kontinuuma imaju sasvim različite stilove prevladavanja stresa.

Ljudi koji uspešno prevladavaju stres imaju određene osobine ličnosti koje ih čine otpornijim, to jest izdržljivijim, te je u psihologiji poznat naziv „izdržljiva ličnost”. Tri ključne komponente za razumevanje pojma izdržljive ličnosti su:

– Posvećenost: Tendencija da većini stvari koje radimo pristupamo na način koji kazuje da su one za nas značajne, važne i svrsishodne.

– Spremnost na izazov: Izdržljive ličnosti veruju da je promena sastavni, neizbežni deoživota,spram stabilnosti kao životnog standarda. Kada predvide da može doći do promene u njihovim životima, oni to shvataju kao podsticaj, a ne kao pretnju njihovoj sigurnosti.

Napomena autora: Iako su sve ove karakteristike izdržljive ličnosti izlistane na osnovu opsežnih naučnih istraživanja, iz našeg praktičnog terapijskog iskustva čini se da je ova druga osobina ključna. Prihvatimo promenu kao podsticaj i izazov, a ne kao pretnju!

– Doživljaj kontrole: Izdržljive ličnosti imaju doživljaj kontrole nad svojim životom, odnosno veruju da mogu sami uticati na ono što se događau njihovim životima.

Ovde ciljano nismo navodili osobine ličnosti koje su uglavnom biološki uslovljene i koje se nasleđuju (kao, na primer, osobine temperamenta). Svakako da su i neke od njih protektivni faktori kad je u pitanju stres. Ovde smo naveli isključivo one osobine koje su u većoj meri deo karaktera i koje se tokom života uče, te ih svako od nas može steći, odnosno negovati i razvijati.

Za mnoge od nas, veze koje uspostavljamo i gajimo sa drugim ljudima predstavljaju veoma važan faktor u borbi protiv stresa. To je činjenica poznata od kad je ljudskog roda, ali su i  naučna istraživanja potvrdila važnost društvenih relacija u smanjenju negativnih efekata stresa. Ipak, treba naglasiti da društvena podrška kao što je podrška porodice, prijatelja, ljudi koji prolaze kroz slične problema ne može zameniti stručnu pomoć kada je ona neophodna. Sa druge strane, kada ne postoji društvena podrška, onda ni sama stručna pomoć ne može biti dovoljno efikasna. Zato je kvalitetna socijalna mreža, ili bar jedna ili nekoliko bliskih osoba na koje možemo da se oslonimo veoma važna i nezamenljiva.

Autorka ovog teksta je nekoliko godina vodila grupu podrške za mlade, od kojih većina članova nije bila pokrivena medicinskim i socijalnim osiguranjem jer su završili srednju školu, a nisu studirali ili radili. To su bili mladi ljudi kojima je itekako bila potrebna podrška u prevazilaženju svakodnevnih praktičnih i emocionalnih teškoća, i oni su redovno pohađali tu grupu, dva puta mesečno, a i danas se druže i pomažu jedni drugima na različite načine.

Još jedna zanimljiva činjenica u vezi sa socijalnom podrškom nije vezana samo za ljude kao pribavljače te podrške, već i za kućne ljubimce. Naučne studije su, takođe, pokazale da su ljudi koji drže pse kao kućne ljubimce pod manjim rizikom da zatraže medicinsku pomoć kao posledicu stresa u odnosu na ljude koji nemaju pse. Za ostale kućne ljubimce, za sada, nemamo rezultate relevantnih istraživanja.

Na kraju ćemo navesti najefektivnije strategije prevladavanja stresa, odnosno načine na koje možemo postati otporniji na stres.Važno je imati u vidu da ne postoji univerzalno rešenje, jer uspešno prevladavanje stresa zavisi i od same prirode stresora i od stepena kontrole koji možemo imati nad njima. Ipak, istraživači i praktičari u ovoj oblasti mogu nam dati neke opšte smernice:

Pretvaranje pretnje u izazov

Kada se stresna situacija može kontrolisati, najbolja strategija je da je pretvorimo u izazov. Na primer, ukoliko nismo zadovoljni načinom na koji nas tretira šef i kako postupa sa zaposlenima, možemo odabrati da potražimo bolji posao. Ili, ukoliko često zavisimo od tuđeg prevoza i tako stalno kasnimo, možemo napraviti plan kupovine automobila ili polaganja vozačkog ispita. Ako nas svakodnevno iritira što nam se roditelji mešaju u život, a odavno smo postali punoletni i imamo izvore prihoda, možemo odabrati da se odreknemo udobnosti roditeljskog doma i iznajmiti stan. Primeri su brojni, ali je bazična poruka ista – pokrenimo se i uradimo nešto u susret izazovu.

Učinimo pretnju manjom

Kada se stresna situacija ne može menjati ni kontrolisati, onda možemo pribegavati intelektualnim, to jest misaonim strategijama prevladavanja. To podrazumeva sagledavanje situacije iz drugog ugla, odnosno drugačije tumačenje, zahvaljujući čemu možemo promeniti svoje stavove koje imamo o njoj (a koji su neretko iracionalni). Na primer, raskid sa voljenom osobom jeste nešto oko čega je prirodno da budemo tužni, ali sve dok smo ubeđeni da ćemo samo nju zauvek voleti, da je to jedina osoba vredna naše ljubavi i zbog koje vredi živeti, onda smo u velikoj opasnosti da svoje stanje produbimo, a ne razrešimo.Ono što je zdravije u tim okolnostima jeste shvatiti svu nepovoljnost situacije, ali i njenu prolaznost, te je nikako ne generalizovati na vrednost čitavog života.

Promena ciljeva

Kada se suočavamo sa situacijom koja nije pod našom kontrolom, razumno je da usvojimo nove ciljeve koji su više u skladu sa situacijom u kojoj se nalazimo. Ova strategija je u psihologiji poznata i kao svesna kompenzacija. Kada se sportista povredi tako da više ne može da se profesionalno bavi sportom, onda može svoje ambicije da prebaci na razvoj trenerske karijere. Roditelji dece koja su umrla od malignih bolesti mogu da se uključe u osnivanje fondacija za prikupljanje sredstava za lečenje dece koja su obolela od malignih oboljenja i slično. Time se ne smanjuje njihov gubitak, ali se osmišljava način koji je u vezi sa njihovim doživljajem smislenosti onoga što im se dogodilo, i samim tim se lakše integriše u njihovo iskustvo, čime štetan uticaj tog izuzetno stresnog i bolnog iskustva postaje manji.

Lekovitost vežbanja i relaksiranja

Redovno vežbanje unapređuje opšte zdravlje našeg tela i uma, te smanjuje mogućnost pojave posledica koje nose nezdravi životni stilovi.Takođe, vežbanje nam daje doživljaj kontrole nad svojim telom i doživljaj uspeha. Sa druge strane, možemo se osloniti i na tehnike relaksacije – od tehnika disanja, do progresivne mišićne relaksacije i relaksacione masaže.

Važnost pripreme

U nekim slučajevima stres možemo izbeći ili umanjiti tako što ćemo se dobro pripremiti za izazovnu situaciju koja nam predstoji (na primer, polaganje ispita, razgovor sa šefom i slično). Ali, OPREZ. Ovo nikako ne znači da treba da postanemo opsednuti kontrolom i brigom jer je to uvod u drugu vrstu psiholoških problema. Ništa se ne može savršeno kontrolisati, a naročito ne brigom unapred. Ovde govorimo samo o jednoj razumnoj pripremi kada znamo da nam predstoji nešto što za nas može biti stresno.

Na mnoge stvari koje nam se tokom života dešavaju ne možemo uticati. To ne znači da zauvek moramo da patimo zbog njih, već ih možemo prihvatiti kao ono što jesu: nešto što nam je dato. S druge strane, na brojne druge stvari i događaje možemo uticati, uključujući tu i naš doživljaj tih stvari i zbivanja. Stoga je prevazilaženje stresa dobrim delom pitanje balansa između prihvatanja i delanja: prihvatamo ono što je nepromenljivo, i delamo u pravcu koji će nam omogućiti da živimo smislen život, čak i kad je teško.

Autor:  Dr Stanislava Popov