Šta je zapravo stres i koji su njegovi uzroci?

Svi ponekad imamo priliku da osetimo pritisak svakodnevice u kojoj je malo vremena, a mnogo obaveza. Razlikujemo se po tome koliko često se nalazimo u takvoj situaciji, ali i prema načinima sa kojim takve situacije nosimo, to jest kako se u njima snalazimo.

Uzmimo za primer jednu zaposlenu ženu, suprugu i majku dvoje dece, koja radi od 8 do 16 časova. Dan joj počinje bar sat vremena pre početka radnog vremena, kada istovremeno sprema doručak za decu, češlja kosu i šminka se, i proverava da li su deca spakovala sve neophodno za školu. Što je suprug nesamostalniji, to je broj jutarnjih obaveza veći. Za vreme radnog vremena, trudi se da obavi sve svoje radne zadatke, jer tu jednostavno nema izbora, posledice grešaka su nesagledive. Nakon radnog vremena, ponovo na scenu stupaju porodične obaveze. Želela bi malo vremena nasamo sa suprugom, ali to je već odavno misaona imenica. Tu su i dečiji hobiji, domaći zadaci, ceduljice od učiteljice… Ovaj scenario ima bezbroj varijacija: samohrana majka, nezaposlena majka, ili otac u svim tim ulogama… Bez obzira da li se radi o jednoj konkretnoj situaciji kao što je polaganje ispita ili smanjenje plate na poslu, ili o seriji različitih izazovnih situacija istovremeno (na primer, smanjenje plate, polaganje vozačkog ispita, emigracija najboljeg prijatelja, bolest roditelja, hroničan bol u leđima, smenski rad…), život je pun različitih situacija na koje mi manje ili više intenzivno reagujemo stresom i po tom reagovanju se individualno razlikujemo.

Termin stres koristimo svakodnevno za različite vrste negativnih događaja, emocija, stanja, doživljaja pritiska, odgovornosti, i slično. No, šta zapravo ovaj termin znači u psihološkom kontekstu? Mi u svakodnevnom govoru mešamo događaje oko kojih smo pod stresom i sam doživljaj stresa. Važno je da znamo da su događaji ili situacije koje izazivaju stres ustvari stresori, a naša reakcija i doživljaj tog izazova ili pretnje je ustvari stres. Stresori su neizbežan deo života. To mogu biti različiti društveni i poslovni zahtevi, porodične obaveze, tempo života, ali i neki takozvani unutrašnji fiziološki faktori kao što su akutni ili hronični bol, dijagnoza nekog oboljenja, psihofizička nesposobnost da učimo ili se bavimo nečim što želimo, i tome slično. Niko nije pošteđen stresa! Čak i pozitivne situacije i životni zahtevi, kao što su planiranje venčanja, početak novog posla, selidba u veći i bolji stan, mogu prouzrokovati stres, mada stres zbog negativnih događaja izaziva teže posledice.

Stres je reakcija, subjektivno psihičko stanje za značajnim posledicama za mentalno i fizičko zdravlje ukoliko je dugotrajno i neadekvatno tretirano. Obično je prva, momentalna reakcija stresa biološke prirode. Izloženost stresoru generiše lučenje hormona adrenalne žlezde, povećanje krvnog pritiska i broja otkucaja srca, i promene u električnoj provodljivosti kože. U kratkoročnom smislu, ove reakcije mogu biti adaptivne jer pripremaju organizam za urgentnu reakciju odbrane. Međutim, u dugoročnom smislu, kontinuirana izloženost organizma ovim promenama dovodi do njegovog „trošenja“, što rezultuje oštećenjem tkiva i organa, kao što su krvni sudovi i srce. Naposletku, postajemo manje imuni na različite infekcije i podložniji različitim oboljenjima.

Postoji čitava klasa fizioloških problema koji su prouzrokovani psihološkim faktorima, odnosno dugotrajnim stresom, a koja su poznata pod nazivom psihosomatska oboljenja. Termin psihosomatsko se sve manje koristi u literaturi i u praksi jer implicira da se radi o nerealnim, umišljenim oboljenjima (što svakako nije tačno!), pa stručnjaci danas češće upotrebljavaju termin psihofiziološki poremećaji. Tu se radi o realnim medicinskim stanjima koja su uzrokovana interakcijom psiholoških, emocionalnih i fizičkih poteškoća. Među najpoznatijim zdravstvenim problemima ove vrste su glavobolje, bolovi u leđima, probavni problemi, promene na koži i visok krvni pritisak. Češće oboljevanje od obične prehlade može biti posledica stresa, jer stres utiče na slabljenje imuniteta.

Takođe, dugotrajna izloženost stresu usporava proces ozdravljenja ukoliko već patimo od neke zdravstvene tegobe ili oboljenja. Na psihološkom nivou, visok nivo stresa nam onemogućava da se konstruktivno nosimo za životnim zadacima. Počinjemo da preuveličavamo i suviše dramatično doživljavamo čak i minorne sitnice na koje ranije nismo (burno) reagovali. Drugim rečima, postajemo preosetljivi, spušta nam se prag tolerancije na životne nedaće koje su sastavni deo života. Na taj način slabi naša sposobnost da reagujemo na buduće stresore.

Tri osnovne grupe posledica stresa

Izmerite svoj stres

U upitniku koji sledi, imate priliku da izmerite pod kolikim ste stresom. Tvrdnje se odnose na Vaša osećanja i misli u poslednjih mesec dana. Treba da označite koliko često ste u poslednjih mesec dana razmišljali ili se osećali na način koji je naveden u tvrdnji.

Brojevi pored tvrdnji imaju sledeće značenje:

0 – nikada; 1 – retko; 2 – ponekad; 3 – često; 4 – veoma često, gotovo stalno

1.	Koliko često ste bili uznemireni zbog nečega što se desilo neočekivano?	1	2	3	4
2.	Koliko često ste se osećali nesposobno da kontrolište važne stvari u svom životu?	1	2	3	4
3.	Koliko često ste bili nervozni i napeti?	1	2	3	4
4.	Koliko često ste se osećali samouvereno povodom sopstvenih sposobnosti da se nosite sa svojim ličnim problemima?	1	2	3	4
5.	Koliko često ste osećali da Vam stvari idu na ruku?	1	2	3	4
6.	Koliko često ste bili u situaciji da shvatite da ne možete da se izborite sa svim stvarima koje trebate da uradite?	1	2	3	4
7.	Koliko često ste bili sposobni da utičete na stvari koje Vas nerviraju u svom životu?	1	2	3	4
8.	Koliko ćesto ste imali osećaj da vladate situacijom?	1	2	3	4
9.	Koliko često ste bili ljuti zbog stvari koje su van Vaše kontrole?	1	2	3	4
10.	Koliko često ste osećali da se teškoće toliko gomilaju da ne možete da ih prevaziđete?	1	2	3	4

(Originalni instrument je dostupan na ovom linku)

Izračunavanje i interpretacija rezultata:

Zaokruženi brojevi pored svake tvrdnje se zbrajaju, s tim da se pozitivno formulisane tvrdnje (4.5.7.i 8.) računaju obrnuto od ostalih: 0=4, 1=3, 2=2, 3=1, 4=0. Viši skor je indikator višeg nivoa stresa. Skor oko broja 13 se smatra prosečnim, dok se skorovi viši od 20 smatraju visokim, i ukoliko je Vaš skor ovako visok značilo bi Vam da naučite nove tehnike za prevladavanje stresa. U tom slučaju Vam savetujemo da konsultujete stručnjaka koji Vam u tome može pomoći, psihologa, psihijatra ili još bolje, psihoterapeuta. Ono što od ovih stručnjaka možete dobiti jesu naučno zasnovane i proverene metode koje Vam mogu pomoći da rešite probleme povezane sa stresom.

Autor: Dr Stanislava Popov